Kao što je navedeno u izjavi Ministarstva spoljnih poslova od 29. avgusta 2019, Vlada SAD je, od prošle godine, pokrenula intenzivnu i štetnu kampanju protiv medicinske saradnje koju Kuba nudi, zajedno sa pretnjom sankcijama kubanskim liderima i pritiscima protiv država primalaca usluga da tu saradnju prekinu.
Tom kampanjom je detaljno upravljao Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, i sastoji se i od aktivnog učešća senatora i pripadnika Kongresa povezanih sa antikubanskom mafijom sa Floride i besnim zvaničnicima Stejt departmenta.
Oni optužuju Kubu za navodno “moderno ropstvo” I “trgovinu ljudima” osoba koje rade u kubanskom zdravstvenom sistemu, u svrhu eksploatacije ili za njihovo navodno mešanje u unutrašnje stvari država u kojima se nalaze.
Takođe pokušavaju da obnove tzv. “Program uslovne slobode za kubanske medicinske profesionalce” koji je postojao do 12. januara 2017. godine, kao osnova aktivnog upravljanja putem podsticanja za napuštanje posla, plaćanja karata i pravnih usluga, obezbeđivanja američkih viza i putnih dokumenata saradnicima u trećim zemljama u cilju sabotiranja bilateralnih sporazuma potpisanih sa tim zemljama i lišavanja njihovih usluga, kao i oduzimanja visoko kvalifikovanih ljudskih resursa.
U maju 2019, generalni sekretar Organizacije američkih država je organizovao konferenciju u sedištu te organizacije o navodnim zločinima protiv čovečnosti koje je Kuba počinila, a koji su povezani sa kubanskom medicinskom saradnjom u inostranstvu.
U junu, Stejt department je u svom Izveštaju o trgovini ljudima 2019. godine osporio međunarodnu medicinsku saradnju Kube i mesec dana kasnije uveo sankcije za ograničavanje viza za kubanske zvaničnike povezane sa medicinskim misijama.
Nakon toga, Agencija za međunarodni razvoj (USAID), američka institucija koja obezbeđuje sredstva za programe subverzije protiv Vlade Kube, izdvojila je tri miliona dolara za projekte usmerene protiv medicinskih timova Kube u inostranstvu.
Progon SAD je počeo u Latinskoj Americi i primorao na prestanak programa saradnje u Brazilu, Ekvadoru i Boliviji.
Fašistički i servilni predsednik Brazila Žair Bolsonaro je diskreditovao i faktički proterao naše stručnjake koji su, na osnovu trostranog sporazuma sa Panameričkom zdravstvenom organizacijom, od avgusta 2013, do novembra 2018. tretirali 113.359.000 pacijenata, u više od 3600 opština i dali trajno zdravstveno osiguranje za 60 miliona Brazilaca.
U našoj zemlji 1214 brazilskih studenata je završilo studije medicine.
Ta odluka je pokazala njegovu potčinjenost američkoj Vladi i omogućila raspuštanje programa namenjenog porodicama sa malim primanjima, u okviru brutalne politike poništavanja društvenih pobeda postignutih tokom progresivnim vlada Radničke partije.
Visoki američki zvaničnici su koristili klevetu prema kojoj kubanski medicinski timovi u Bolivarskoj republici Venecueli predstavljaju vojne trupe, što je Bolsonaro ponovio kao papagaj u septembru 2019. godine, tokom njegovog govora u Generalnoj skupštini UN, i trostruko uvećao lažnu i neutemeljenu brojku, iz zlobe ili neznanja, koju je predstavio i Vašington.
Zvaničnici iz Stejt departmenta, Agencije za međunarodni razvoj (USAID) i ambasada SAD su se obratili nacionalnim vlastima država, između ostalih i Gvatemale, sa hitnim i sumnjivim zahtevom za preciznim podacima o kubanskoj medicinskoj saradnji, sa ciljem pronalaženja načina na koji bi je eliminisali.
U maju 2019, ambasada SAD u Ekvadoru je zatražila od službenika vlade detaljne informacije o sporazumima i uslugama kubanskih saradnika. Pet meseci kasnije, Vlada Ekvadora je bespogovorno prekinula saradnju, uprkos tome što je ostalo još vremena do isteka ugovora, tvrdeći da to čini iz ekonomskih razloga.
Od početka medicinske saradnje u toj zemlji, ukupno 3565 kubanskih medicinskih stručnjaka je pružilo zdravstvene usluge. Ostvarili su 6.749.666 medicinskih konsultacija, 212.360 hirurških intervencija, asistirali na 3548 porođaja i dali 100.084 doza vakcina. 153 saradnika je učestvovalo u pogramu “Operacija čudo”, preko kog su se realizovale 168.543 hirurške intervencije. Kao rezultat solidarne misije “Manuela Espeho”, lečeno je 825.576 osoba, od kojih 35.257 u specijalizovanim ordinacijama za neurofiziologiju i otorinolaringoloiju, i 21.062 pacijenata je podvrgnuto kliničkim genetskim studijama.
Takođe, 2093 mladih Ekvadoraca je završilo studije medicine na Kubi.
U oktobru je Miistarstvo spolljnih poslova Ekvadora zatražilo da bude upoznato sa svrhom putovanja Kubanaca sa liste državljana koji imaju diplomatske i službene pasoše. Zatim je Ministarka iz Vlade nepravično izjavila da je nekoliko Kubanaca, povezanih sa sporazumima o saradnji, učestvovalo u protestima koji je ekvadorski narod u organizovao u to vreme protiv primene neoliberalnih mera.
Kako je utvrđeno, nijedan Kubanac nije bio učesnik ni organizator tih masovnih narodnih protesta, a i nijedan diplomatski pasoš nije nepropisno korišćen. Manipulatori nisu mogli da predstave nijedan dokaz.
Kubanska država izdaje diplomatske, zvanične i službene pasoše, u skladu sa odredbama Bečke konvencije o diplomatskim i konzularnim odnosima, i garantuje da će njihovi vlasnici poštovati propise za njihovu pravilnu upotrebu.
Za vreme državnog udara u Boliviji, američka ambasada u La Pasu je podstakla, vodila i direktno učestvovala u neprijateljskim akcijama policijskih snaga i, iznenađujuće, vatrogasaca, protiv kubanskih saradnika. Kao što je i javno objavljeno, severnoamerički funkcioneri su direktno učestvovali u navedenim činovima, koristeći američko diplomatsko vozilo sa registracijom 28 CD-17.
Tih dana je došlo do 26 ozbiljnih incidenata protiv naših saradnika, uključujući i prebijanje dvojice; javno podsticanje predvodnika državnog udara na nasilje; brutalna pretresanja osoba, njihovih ličnih stvari i prebivališta; lažne optužbe, samovoljni privremeni pritvor 50 zdravstvenih radnika, od kojih četvoro na nekoliko dana.
S obzirom na situaciju, kubanska Vlada je bila primorana da odmah organizuje povratak našeg osoblja i oštro je odbacila lažne izjave tzv. ministra zdravlja vlade državnog udara koji bezobzirno preuveličava visine plate kubanskih medicinskih stručnjaka, koje su zapravo manje od plata bolivijskih lekara opšte prakse, i takođe skriva podatak da Kuba nije dobila ni dinar koristi od te saradnje.
Kubanska medicinska brigada u Boliviji, koju čini 54% žena, u svom sastavu je imala 406 lekara specijalizovanih u 32 oblasti, između ostalih u sveobuhvatnoj opštoj medicini, pedijatriji, internoj medicini, ginekologiji i akušerstvu, anesteziologiji i reanimaciji, oftalmologiji, ortopediji i traumatologiji, intenzivnoj i hitnoj medicini, neonatologiji. Oni su takođe prikazali izvandredan rad sa 258 stručnjaka licenciranih iz zdravstvenih tehnologija poput snimanja, endoskopije, elektromedicine, kliničke laboratorije, rehabilitatora i nege.
Za sve godine koliko su vršili svoj posao, odradili su 73.330.447 konsultacija i obavili 1.529.301 hiruršku intervenciju. Asistirali su na 60.640 porođaja, obavili 22.221 vakcinaciju, kao i 508.403 oftalmološke intervencije.
Na kubanskim univerzitetima je diplomiralo 5184 bolivijskih lekara.
Progon i potraga za informacijama podrazumevali su i pokušaje ispitivanja kubanskog osoblja u domovima zdravlja gde rade u inostranstvu, uključujući Severnu Afriku i Bliski Istok, od strane “diplomata” iz SAD.
Nemoralno je i neprihvatljivo da se sumnja u poštenost, profesionalnost i altruizam više od 400.000 kubanskih zdravstvenih saradnika koji su, za 56 godina, imali misije u 164 zemlje.
Ističu se njihovi poduhvati u borbi protiv ebole u Africi, slepila u Latinskoj Americi i Karibima, kolere na Haitiju, kao i učešća 26 timova Međunarodnog kontigenta lekara specijalizovanih za katastrofe i velike epidemije “Henri Riv” u Pakistanu, Indoneziji, Meksiku, Ekvadoru, Peruu, Čileu i Venecueli, između ostalilh.
Sa istom posvećenošću i bez ikakvog interesa, na Kubi se besplatno obrazovalo 35.613 zdravstvenoh stručnjaka iz 138 zemalja.
Kod zemalja sa nepovoljnijim ekonomskim uslovima, Kuba praktično snosi troškove saradnji. Na isti način i u skladu sa stavovima UN o saradnji između zemalja u razvoju, ta saradnja se nudi i drugim nacijama na komplementarnoj bazi i sa delimičnom naknadom za pružene usluge.
Kubanski tehničari i profesionalci koji učestvuju u ovim programima to rade apsolutno slobodno i dobrovoljno. Tokom trajanja njihove misije, oni i dalje primaju celu platu sa Kube, a pored toga i naknadu u zemlji u kojoj rade, zajedno sa drugim pogodnostima.
Kada Kuba primi naknadu za usluge koje pruža, kubanski medicinki saradnici imaju zaslugu jer potpuno legitimno i pravično doprinose finansiranju, održivosti i razvoju masovnog i besplatnog zdravstvenog sistema, dostupnog svim Kubancima, kao i programa o saradnji koji se odvijaju u raznim delovima sveta, bez ikakvog plaćanja našoj zemlji.
Kao što je izjavljeno 29. avgusta, pristup zdravstvu je ljudsko pravo. Krstaški rat SAD protiv međunarodne medicinske saradnje je sramotno i krivično delo protiv naroda kojima je potrebna medicinska pomoć, ali to neće moći da baci senku na solidarnost i ljudski doprinos 29 hiljada kubanskih zdravstvenih stručnjaka, koji sa ogromnom žrtvom i uz razumevanje njihovih porodica, trenutno nude svoje usluge u 65 zemalja.
Stav vlade SAD po tom pitanju je za svaku osudu. Odgovor Kube je čvrst: nastavićemo da spašavamo živote i obezbeđujemo zdravlje za dobrobit celog sveta, u granicama naših mogućnosti, gde god da se to od nas zatraži.
Havana, 5. decembar 2019. godine