Velike sile posežu za moćnim multinacionalnim farmaceutskim firmama, milionskim javnim budžetima centara za istraživanje i univerziteta, a velika količina javnog novca se ubrizgava kroz ugovore pre kupovine da bi se postigla vakcinacija protiv COVID-19. U stvari, Evropska Unija nema tačan datum za početak vakcinacije sopstvenom vakcinom.
Međutim, postoji jedno ostrvo sa samo 11 miliona stanovnika, pod sankcijama od strane najmoćnije zemlje sveta, koja mu onemogućava kupovinu i razmenu najpotrebnijih proizvoda, čija je ekonomija –koja se zasniva na turizmu- propatila više nego u ijednoj drugoj zemlji, a u narednim mesecima će steći uslove da besplatno započne vakcinaciju sa pet, da, pet različitih vakcina protiv COVID-19 u svom sopstvenom istraživanju sa građanima svoje zemlje i ostalih 40 koje su već tražile dozvolu. To ostrvo se zove Kuba, mesto gde bi jedan strani novinar mogao da uzvikne, kada čuje ovu vest, “Onde gde voze stare automobile iz 50-tih godina?”
Ali, ako pitate naučnike iz međunarodne zajednice, neće se iznenaditi:”To uopšte nije iznenađujuće. Poznajem Centar za genetski inženjering i biotehnologiju i Institut za vakcine Finlay na Kubi, i oni su savršeno obučeni za razvoj efikasne vakcine, samo su to morali da predlože kao nacionalni cilj, a to su i učinili”, kaže za časopis El Confidencial Vicente Larraga, naučnik iz Centra za biološka istraživanja Margarita Salas (CIB-CSIC), koji vodi jedan od najnaprednijih španskih projekata za vakcinu protiv COVID-19.
Čak je i prestižni britanski medicinski časopis The Lancet podsetio 1. aprila da “Kuba ima sveobuhvatnu univerzalnu zaštitu I jednu od najboljih stopa zdravstvene zaštite na svetu”.
“Državni konglomerat BioCubaFarma –dodaje Lancet- je već krajem 80-tih godina razvio prvu vakcinu Meningococo B na svetu i danas proizvodi osam od deset vakcina koje se rutinski koriste u zemlji, i šalju stotine miliona doza u inostranstvo. I sve to pored pooštravanja sankcija SAD tokom predsedovanja Donalda Trampa”.
U stvari, ta zdravstvena akcija protiv COVID-19 je započela od prvog trenutka pandemije. Nakon što je virus došao na ostrvo, “više od 28.000 studenata medicine je vodilo aktivni program otkrivanja koji je za nekoliko nedelja dopreo do 9 miliona Kubanaca. Kuba je započela da se priprema pre svog prvog slučaja COVID-19. Brzo zatvara svoje granice i postavlja izolacione centre i efikasan sistem za ispitivanje i praćenje”, objašnjava naučni časopis.
Sa svoje strane, predstavnik Panameričke zdravstvene organizacije (integrisane u SZO) Jose Moya, naglasio je da je otkriće vakcine protiv COVID-19 od strane Kube “nije čudo: na Kubi postoji izuzetan naučni razvoj i iskustvo od 30 godina u proizvodnji vakcina”.
Takođe podseća da je Kuba bila prva zemlja koja je razvila meningokoknu vakcinu, osim toga što je proizvela- početkom 90-tih godina- jednu vakcinu protiv hepatitisa B koja se široko koristila u Latinskoj Americi i Africi. Uspesi Kube su još izvanredniji ako se ima u vidu da je, od 2017. godine, prema advokatici iz SAD Evi Golinger, administracija Trampa pokrenula 240 novih sankcija, akcija i mera za pooštravanje 60-godišnje blokade Kube, uključujuči skoro 50 dodatnih mera tokom pandemije, što je samo zdravstveni sektor koštalo više od 200 miliona dolara.
Posvećenost Kube biotehnologiji datira iz 1980-tih, kada je kubanski vođa Fidel Kastro odlučio da pokrene biotehnološki kompleks koji bi omogućio tehnološku samoodrživost u zemlji pogođenoj američkom blokadom.
Danas već ima razne međunarodne uspehe, poput imunoterapije protiv raka pluća, koja se, na primer, koristi u Sveobuhvatnom centru za karcinom Roswell park u Njujorku. Predsednica Roswell parka Kendes Džonson je rekla za New York Times de Cuba da “se koriste potpuno isti visoki standardi kao i u bilo kojoj drugoj zemlji koja proizvodi ove lekove.” Džonson je rekla da su kubanski naučnici pokazali da su se “pridržavali svih odgovarajućih propisa i kontrola pre nego što je ona u Njujork donela lek protiv raka pluća.
Kubanski profesionalci su primili 10 različitih zlatnih medalja od Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) tokom 26 godina, a njihovi biotehnološki proizvodi su se izvozili u 49 zemalja pre pandemije, uključujući i vakcine korišćene u programima imunizacije dece u Latinskoj Americi.
Danas BioCubaFarmu (Kubanska biotehnološka i farmaceutska industrija), koja je u potpunom vlasništvu kubanske države, čine 32 kompanije koje se bave istraživanjem, razvojem, proizvodnjom i marketingom, kako za biomedicinske proizvode, tako i za poljoprivredni sektor. Kompanije se samofinansiraju iz svog komercijalnog poslovanja.
Razgovarali smo sa njenim predsednikom, doktorom bioloških nauka, Eduardom Martinez Diazom, kako bi nam objasnio proces i perspektivu kubanskih vakcina protiv COVID-19:
-Kako sam shvatio, radite sa šest linija proizvodnje u različitim kompanijama vaše grupe sa ciljem proizvodnje vakcina protiv COVID-19. Da li to znači da postoji mogućnost za šest budućih vakcina?
U ovim trenucima imamo šest proizvodnih linija zasnovanih na proizvodnji pet kandidata za vakcinu. U nekima se proizvode antigeni, a u drugima se sprovode postupci formulacije, punjenja i završnog pakovanja. Već smo završili skaliranje proizvodnje Abdale i Soberane 02. Ako bude potrebno, uzimajući u obzir povećanu potražnju koju dobijamo za naše vakcine, možemo uposliti i druge fabrike da ih proizvode.
-To je jedna od stvari koje teško razumem. Zašto nekoliko vakcina? Nije li to umnožavanje napora? Zar ne bi bila dovoljna jedna vakcina čija je efikasnost dokazana? Ili se ne očekuje da će sve biti uspešne, možda neke budu manje efikasne, i ide se ka tome da na kraju bude samo jedna vakcina?
Zašto nekoliko vakcina? To je pitanje koje nam postavljaju vrlo često. Ne radi se o umnožavanju napora ili trošenju više resursa, koje nemamo u izobilju. Kubanske vakcine koje su u razvoju koriste kao osnovu isti antigen virusa SARS-CoV-2, domen vezivanja za protein S (RBD, skraćenica na engleskom), proizveden u dva različita sistema, jedan u ćelijama sisara i drugi u ćelijama kvasca.
Zašto dva izvora antigena? Pa, ove tehnologije imamo u našim fabrikama, a zamisao je bila da imamo najveći mogući kapacitet kako bismo raspolagali sa mnogo doza vakcina u isto vreme, radi imunizacije našeg stanovništva i nakon toga pomoći drugim zemljama. Paralelno je postignut napredak u pet formulacija, to su tehnološke platforme kojima dobro vladamo, sigurne su, koristili smo ih i u drugim vakcinama koje proizvodimo. Želeli smo da budemo sigurni, imali smo ideju da odaberemo i krenemo napred sa najefikasnijim. Šta se dogodilo? Sve varijante su pokazale pozitivne rezultate i mogu biti korisne u različitim nišama. Kombinacija Soberana02-Soberana Plus i kandidat za vakcinu Abdala imale su prioritet za prelazak u faze II i III i njih ćemo verovatno koristiti u masovnoj vakcinaciji na Kubi.
Kombinacija Soberane 02 sa Soberanom Plus daje vrlo dobre rezultate u pogledu nivoa imunskog odgovora i njegovog kvaliteta. Rezultati će biti objavljeni uskoro.
U slučaju Abdale, koristi se antigen dobijen u kvascu zvanom Pichia pastoris. Videli smo da ima veoma posebne imunogene karakteristike zbog vrste glikolizacije koja se odigrava u ovom mikroorganizmu. Ovi rezultati će takođe biti uskoro objavljeni.
To su vrlo tehnički izrazi, ali pokušavam da naglasim da rezultati koje vidimo u kliničkim studijama sa ovim kandidatima za vakcinu imaju naučnu podlogu i važnu novinu.
Sa druge strane, odlučili smo da procenimo i Soberanu Plus i Mambisu, koja predstavlja nazalnu formulaciju, kod osoba koje su preležale virus kako bi povećale imunitet i izbegle ponovno zaražavanje, pre svega od novih varijanti virusa. Kliničke procene su u toku, a parcijalni rezultati su dobri.
-Koliko sam pročitao, za proizvodnju vakcina je potrebno oko 200 komponenata različitog porekla, što podrazumeva visok stepen globalne nezavisnosti. Da li je to tako? Kako Kuba uspeva da pristupi svim ovim komponentama u svom geografskom položaju, kao ostrvo, i u politici blokade?
Tako je, u principu, za razvoj i proizvodnju vakcina, kakve god one bile, potreban je veliki broj komponenata koje imaju različito poreklo. U našem slučaju, radimo intenzivno na postizanju većeg suvereniteta i da ne zavisimo toliko od uvoza ovih komponenata, jer, kao što si rekao, blokada nam nanosi veliku štetu, utiče na brzinu njihovog dobijanja i znatno im diže cenu. Moramo napraviti mnogo poteza kako bismo izbegli ove nemoralne i nepravedne sankcije. Prošlo je više od 60 godina i naučili smo da se opiremo i tražimo rešenja, ali to košta.
Tačnije, još jedan razlog zbog kojeg radimo na različitim varijantama vakcina, što ste me ranije pitali, je blokada, jer se radi o različitim procesima, ako jedan put postane teži, imamo drugi, verujte mi da nam se to trenutno događa.
-Možete li mi objasniti različite nivoe razvoja svake od vakcina? Mislim da su Soberana02 i Abdala najviše napredovale.
Da, kombinacija Soberana02- Soberana Plus i Abdala su u fazi III i očekujemo dozvolu za hitnu upotrebu između kraja maja i početka jula. U slučaju Soberane Plus i Mambise, kao što sam već spomenuo, one se procenjuju kod osoba koje su preležale virus i mislimo da bi za dva ili tri meseca mogle dobiti i dozvolu za hitnu upotrebu, kod osoba koje su se razbolele od COVID-19 da bi povećale nivo zaštitnih antitela i izbegle ponovno zaražavanje, posebo novim varijantama virusa.
-22. marta je započelo ispitivanje Soberane 02 koje je uključivalo njenu primenu kod 150.000 dobrovoljaca zdravstvenih radnika, ispitivanje koje je odrađeno u III fazi. Kada će biti moguća procena rezultata i šta će ona podrazumevati?
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), u pandemijskim situacijama kao što je ova koju proživljavamo, moguće je sprovoditi interventna ispitivanja u delovima populacije, sve dok je bezbedno, paralelno sa sprovođenjem studije III faze. Uzimajući u obzir podatke o bezbednosti prikupljene nakon primene nekoliko desetina hiljada doza, odlučeno je da se regulatornom organu predstavi studija intervencije u stanovništvu, kako sa vakcinom Soberana 02, tako i sa Abdalom, kod zdravstvenih radnika i u našoj organizaciji, BioCubaFarma.
Jedan od osnovnih ciljeva ove studije je nastavak prikupljanja podataka o bezbednosti kod značajnog dela dobrovoljaca i smatramo velikom garancijom za prelazak u određenom trenutku na masovnu vakcinaciju. Do danas se nastavlja prikupljanje pozitivnih podataka o bezbednosti vakcina.
-Šta vas je navelo da napravite sopstvenu kubansku vakcinu? U dobrim ste odnosima sa vladama koje proizvode sopstvene vakcine, poput ruske, a još više kineske, ne biste imali poteškoća u pristupu vakcini proizvedenoj u tim zemljama.
Imamo više od 30 godina iskustva u razvoju i proizvodnji vakcina. Proizvodimo osam vakcina od onih koje koristimo u Proširenom programu imunizacije. Naše vakcine su poznate u mnogim delovima sveta gde su se koristile. Sertifikovani smo od strane regulatornih lokalnih vlasti i SZO. Od početka smo znali da možemo da razvijemo naše sopstvene vakcine. Takođe je bilo vrlo lako zamisliti šta se sada dešava, da neće biti dovoljno zaliha i da će cene biti veoma visoke. Uveren sam da smo uradili ispravnu stvar. Osim toga, pomagaćemo i drugim zemljama.
-Postoji snažna rasprava u međunarodnoj zajednici u vezi toga da se objave patenti vakcine za COVID-19, sa izuzetkom ovih prvih urgentnih godina. Šta vi mislite?
Ja sam kubanski naučnik, mi mislimo da rezultati nauke treba da budu baština čovečanstva, ali tako ne funkcionišu stvari u ovom svetu. Rezultati sa naučnim novinama se patentiraju i vlasnici ovih patenata ostvaruju veliku dobit na osnovu monopola u prodaji proizvoda i tehnologija koje se dobijaju iz ovih patenata. Mislim da sve zemlje treba da sarađuju više kako bismo se zajedno borili protiv ove pandemije, postoje mnogi načini da se to uradi, Kuba to čini i spremna je da tako i nastavi.
-Kada jedna ili neke od vakcina BioCubaFarme prođu sve kontrole na Kubi, da li je predviđeno da zatražite njihovo odobrenje u bilo kojoj drugoj zemlji ili regionu kako biste ih plasirali na tržište? Kako biste to uradili? Da li biste vakcine ili dozvolu za njihovu proizvodnju prodali izvan teritorije Kube?
Već imamo zahteve iz više od 40 zemalja. Mnoge od njih su koristile i naše ostale vakcine za druge bolesti. Sarađujemo sa prijateljskim zemljama I imamo različite modele, uključujući I direktnu prodaju, ali takođe I saradnju u proizvodnji.
-Bilo je reči o geopolitičkim interesima u raspodeli vakcina. Na primer, da se koriste kao politički uticaj Rusije i Kine. Ili, naprotiv, da je iz geopolitičkih razloga građanima Evropske unije blokiran pristup ovim dvema vakcinama.
U situaciji sa kojom se danas suočava čovečanstvo, interes koji bi trebalo da prevlada je saradnja i suočavanje sa izazovima koje nameće ova bolest.
-Cene koje EU plaća za vakcine se kreću između tri evra po dozi za Astra Zeneku i 31 za Modernu, kako Vam se čine, uzimajući u obzir cenu proizvodnje?
Jasno je da je neophodno povratiti velika ulaganja koja su napravljena za razvoj, u rekordnom roku, vakcina protiv COVID-19. Troškovi proizvodnje takođe variraju među vakcinama zbog vrste tehnologije, ali mislim da neke cene nisu opravdane i da je trebalo postići ravnotežu kako bi bile dostupne svetskoj populaciji.